Turska je blokirala online platformu OnliFans nakon pritužbi javnosti, izvijestilo je tursko Udruženje za slobodu izražavanja.
Pristup online pretplatničkoj platformi, koja često sadrži sadržaje za odrasle, ograničio je u srijedu Istanbulski krivični mirovni sud, navodi se u izvještaju.
Nije objavljeno nikakvo zvanično saopštenje o tom pitanju, ali turski korisnici društvenih medija potvrdili su ograničenja. Korisnici koji su pokušali da pristupe web lokaciji u srijedu dobili su poruku upozorenja koja je ukazivala da njihova veza nije bezbjedna.
Nije jasno da li je zabrana privremena ili trajna.
OnliFans je osnovan u Velikoj Britaniji 2016. godine i prvenstveno ga koriste kreatori sadržaja za odrasle, pored muzičara, gejmera i uticajnih ljudi.
Čini se da je zabrana produkt na žalbu podnetu Predsedničkom komunikacionom centru (CIMER), prenose lokalni mediji.
List Cumhuriiet citirao je saopštenje poslato CIMER-u u kojem je web lokacija opisana kao promocija “nemoralnih” radnji koristeći “odvratne metode”.
“Neki korisnici zarađuju više od 10.000 dolara mjesečno od pornografskih objava na ovoj platformi“, navodi se u saopštenju. “Fluktuirajuća situacija u ekonomiji naše zemlje loše utiče na društvo, a posebno na mlade, i mnogi ljudi pribjegavaju lošim načinima da zarade lak novac.”
U žalbi se dodaje da ako takve platforme ne budu blokirane, onda će: “Turska porodična struktura biti erodirana i na kraju degenerisana“.
“Nije besplatan”
U februaru, nakon razornog zemljotresa koji je pogodio jugoistočnu Tursku i susednu Siriju, turska vlada je uvela ograničenja na Twitteru širom zemlje, što je izazvalo negodovanje korisnika.
Posljednjih godina, Ankara je pozvala gigante društvenih medija kao što su YouTube, Twitter, Instagram i TikTok da imenuju lokalne pravne zastupnike u zemlji ili će se suočiti sa kaznama vrijednim milione dolara.
Organizacija za ljudska prava koju finansiraju SAD Freedom House dala je Turskoj ocjenu 32 od 100 u svom indeksu slobode interneta za 2022. godinu, što ukazuje da internet “nije besplatan“.
Kao dokaz, navodi se ciljanje nezavisnih novinskih kuća i zatvorske kazne za one optužene za širenje dezinformacija.
