- Jod ima odlična antibakterijska, antivirusna, antigljivična i antiparazitska svojstva.
- Jod pomaže u prevenciji mnogih bolesti.
- Jod utiče na naš imunitet tako što uklanja slobodne radikale i štiti ćelije od oksidativnog stresa. Osim toga, podstiče aktivnost drugih antioksidanasa u organizmu.
- Jod osigurava pravilan rad štitne žlijezde.
- Manjak joda u trudnoći može imati ozbiljne posljedice i za majku i za bebu. Nedostatak joda u prvom tromjesečju može uzrokovati mentalnu retardaciju.
Dnevna preporučena doza joda od strane SZO iznosi 150-300 mikrograma. Mnogi naučnici se ne slažu, jer se ova kalkulacija temelji samo na potrebi štitne žlijezde za jodom da bi se izbegla gušavost.
Dr Gaj Abraham, profesor akušerstva, ginekologije i endokrinologije na Medicinskom fakultetu UCLA, predlaže da se dnevni unos joda poveća na 13 miligrama, što bi se izjednačilo sa količinom koju unose Japanci.
Ljudsko telo ne može da proizvode niti skladišti jod, pa je stoga neophodno da se svakodnevno unosi.
Unos minerala je najbolji putem hrane i pića. Takav unos je mnogo korisniji nego kada se koriste suplementi. Najbolji izvori joda u ishrani su alge, morska riba, morski plodovi i jodirana so.
Klasična kuhinjska so je dostupna sa i bez joda, a mnoge popularne soli, poput morske i ružičaste himalajske, ne sadrže jod. Dodavanje soli u hranu može povećati rizik od drugih zdravstvenih problema kao što su visok krvni pritisak i bolesti srca, tako da se preporučuje oprez prilikom korištenja. Ako odlučite da dodate so, uvjerite se da je označena kao “jodirana”.
Ljepota i zdravlje dolaze iznutra, veoma je važno šta unosite u svoj organizam hranom i vodom.
