Jugoslavija je mrtva ali aktivno živi na internetu

Vi­še od sto hi­lja­da oso­ba sa no­stal­gi­jom se pri­sje­ća od­ra­sta­nja u Ju­go­sla­vi­ji, ma­da je na po­pi­su sta­nov­ni­štva, u svim biv­šim dr­ža­va­ma biv­še SFRJ, sve ma­nje onih ko­ji se iz­ja­šnja­va­ju kao Ju­go­slo­ve­ni

Je­ste li već ču­li da će, pre­ma pr­o­cje­na­ma struč­nja­ka, Ju­go­sla­vi­ja dve­hi­lja­di­te go­di­ne ima­ti 25.633.000 sta­nov­ni­ka, a u sta­nju je da do­brim ko­ri­šte­njem plod­nog ze­mlji­šta pre­hra­ni 200 mi­li­o­na lju­di, pi­sao je „Po­li­ti­kin za­bav­nik” 1984 go­di­ne.

Iako je „Po­li­ti­kin za­bav­nik” po­znat po to­me što ni­ka­da ni­je ob­ja­vio ni­jed­nu ne­tač­nu vijest, isto­ri­ja je na ža­lost de­man­to­va­la ovu in­for­ma­ci­ju. Ju­go­sla­vi­ja je ušla u kr­va­vi bra­to­u­bi­lač­ki rat sa 22 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka, a dve­hi­lja­di­te go­di­ne je na pr­o­sto­ru ze­mlje, ko­ja se ne­ka­da pr­o­sti­ra­la od Var­da­ra pa do Tri­gla­va, ži­vje­lo go­to­vo dva mi­li­o­na sta­nov­ni­ka ma­nje. Pred­stav­ni­ci Re­pu­blič­kog za­vo­da za sta­ti­sti­ku će nam sre­di­nom mje­se­ca sa­op­šti­ti re­zul­ta­te po­pi­sa sta­nov­ni­štva u Sr­bi­ji, ali je iz­vje­sno da se br­oj gra­đa­na na­še ze­mlje sma­njio za de­set posto u od­no­su na pret­hod­ni po­pis, a go­to­vo iden­tič­nu de­mo­graf­sku sud­bi­nu dije­le go­to­vo sve ze­mlje biv­še Ju­ge. Dru­gim rije­či­ma, sve dr­ža­ve su do­bi­le sa­mo­stal­nost, ali su iz­gu­bi­le lju­de.

Me­đu­tim, iako br­oj oso­ba ko­je se iz­ja­šnja­va­ju kao Ju­go­slo­ve­ni na po­pi­su sta­nov­ni­štva u svim biv­šim dr­ža­va­ma biv­še SFRJ pa­da, br­oj čla­no­va gru­pa na so­ci­jal­nim mre­ža­ma ko­je no­se ju­go­no­stal­gič­ne na­zi­ve „Ju­go­sla­vi­ja – na­ša je­di­na dr­ža­va”, „SFRJ ze­mlja brat­stva i je­din­stva”, „Pri­ja­telj­stvo biv­ših ju­go­slo­ven­skih re­pu­bli­ka” i „Do­bra sta­ra vre­me­na” ra­ste, a vi­še od sto hi­lja­da oso­ba sa no­stal­gi­jom se pri­sje­ća od­ra­sta­nja u Ju­go­sla­vi­ji. Ma­da po­sled­nji po­pis sta­nov­ni­štva iz 2011. go­di­ne svje­do­či da u Sr­bi­ji ži­vi sve­ga 23.303 Ju­go­slo­ve­na – 57.418 ma­nje ne­go 2002. go­di­ne i čak 296.865 ma­nje ne­go 1991. go­di­ne, ve­li­ki br­oj oso­ba i da­nas na „Fej­sbu­ku” po­sta­vlja fo­to-uspo­me­ne na de­tinj­stvo, ko­je su obilježile vir­šle u ze­mič­ka­ma, a one su se ku­po­va­le u ču­ve­nim cr­ve­nim ki­o­sci­ma, jo­gurt u tr­o­u­gla­stom te­tra­pa­ku, sla­do­led u pla­stič­nim lop­ti­ca­ma, čo­ko­la­di­ce „ži­vo­tinj­sko car­stvo” i „kin­der la­da”, ko­je je sa prije­sto­la po­pu­lar­no­sti po­vre­me­no smje­nji­vao „ci­pi­ri­pi”.

Da li je ju­go­no­stal­gi­ja sa­mo dru­go ime za men­tal­ni beg od su­mor­ne re­al­no­sti u vre­me ka­da se le­to­va­lo na hr­vat­skom pri­mor­ju, zi­mo­va­lo na slo­ve­nač­kim Al­pi­ma i usta­ja­lo na him­nu „Hej Slo­ve­ni” i u ko­joj su de­ca ume­sto Pe­pe Pra­se­ta i Sun­đer Bo­ba gle­da­la Bran­ka Koc­ki­cu i emi­si­je „Mu­zič­ki to­bo­gan”, „Ko­la­ri­ću Pa­ni­ću” i „Op­sta­nak”, uži­va­li u avan­tu­ra­ma Pče­li­ce Ma­je i igra­li se u par­ku, a ne na „In­sta­gra­mu” i „Tik­To­ku”?

Dr Da­li­bor Pe­tro­vić, pr­o­fe­sor na Ode­lje­nju za so­ci­o­lo­gi­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du pod­sje­ća da br­oj lju­di ko­ji su se iz­ja­šnja­va­li kao Ju­go­slo­ve­ni ni­ka­da ni­je bio ve­li­ki i u SFRJ – naj­ve­ći pr­o­ce­nat gra­đa­na biv­še dr­ža­ve, ko­ji su se na po­pi­su sta­nov­ni­štva iz­ja­sni­li kao Ju­go­slo­ve­ni, bio je 15 posto.

– Ka­da go­vo­ri­mo u du­hu ju­go­no­stal­gi­je u sa­da­šnjem vre­me­nu, mi, prije sve­ga, pri­ča­mo o osje­ća­nju ko­je je pri­sut­no kod na­ro­da biv­še ze­mlje da dr­ža­ve na­sljed­ni­ce ne mo­gu da kon­ku­ri­šu biv­šoj SFRJ po mno­gim bit­nim pa­ra­me­tri­ma. Ju­go­sla­vi­ja je bi­la zna­ča­jan fak­tor na glo­bal­nom ni­vou – je­dan od osni­va­ča Po­kre­ta ne­svr­sta­nih, če­tvr­ta armi­ja sve­ta i jed­na od pr­vih ze­ma­lja ko­ja je tre­ba­lo da uđe u Evrop­sku uni­ju. Ti­to je bio dr­žav­nik ko­ga su pri­ma­li svi li­de­ri sve­ta i jed­na od naj­zna­čaj­ni­jih po­li­tič­kih fi­gu­ra 20. vije­ka, pa ne ču­di što mno­ge lju­de ve­žu lije­pe uspo­me­ne na ži­vot u ze­mlji ko­ja se pr­o­sti­ra­la od Var­da­ra pa do Tri­gla­va – is­ti­če naš sa­go­vor­nik.

Pr­o­ces raz­vi­ja­nja ju­go­no­stal­gič­nih osje­ća­nja je, pre­ma mi­šlje­nju ovog so­ci­o­lo­ga, sli­čan i kod mla­dih i kod sta­rih. Dok sta­ri­ji se­lek­tiv­no „pam­te sa­mo sreć­ne da­ne”, mla­di­ma ne­do­sta­je osje­ćaj lič­ne si­gur­no­sti i kon­tro­le nad svo­jim ži­vo­tom i sa no­stal­gi­jom slu­ša­ju pri­če svo­jih ro­di­te­lja o dr­ža­vi u ko­joj je po­sto­ja­lo bes­plat­no zdrav­stvo, škol­stvo i si­gur­nost u po­gle­du bu­duć­no­sti, pa ima­ju baj­ko­vi­tu pred­sta­vu o ze­mlji od ko­je je osta­la sa­mo ge­o­graf­ska kar­ta na zi­du ne­kog ju­go­no­stal­gi­ča­ra.

– Ako ima­mo na umu ma­te­ri­jal­ne pa­ra­me­tre, ve­ći­na lju­di da­nas vje­ro­vat­no ži­vi bo­lje ne­go prije pe­de­set go­di­na, ali oni vi­še ne­ma­ju ose­ća­nje ži­vot­ne i lič­ne si­gur­no­sti – ni­su si­gur­ni u bu­duć­nost svo­jih rad­nih mje­sta i ne­ma­ju osje­ćaj bez­bjed­no­sti u jav­nom pr­o­sto­ru – kon­sta­tu­je naš sa­go­vor­nik.

Fe­no­men „ju­go­slo­ven­stva” na so­ci­jal­nim mre­ža­ma dr Da­li­bor Pe­tro­vić tu­ma­či u kon­tek­stu te­ze da do­mi­nan­tan dio pu­bli­ke na „Fej­sbu­ku” da­nas či­ni sre­do­več­na i sta­ri­ja po­pu­la­ci­ja, ko­ja je tek po­sled­njih go­di­na po­če­la da otva­ra pr­o­fi­le na so­ci­jal­nim mre­ža­ma.

– „Fej­sbuk” je osno­van sa ide­jom po­ve­zi­va­nja lju­di ši­rom sve­ta i oni­ma sa ko­ji­ma smo se dru­ži­li u pr­o­šlo­sti i tu če­sto funk­ci­o­ni­še­mo u „pr­o­šlom vre­me­nu” – dije­li­mo uspo­me­ne na vre­me dje­tinj­stva i mla­do­sti i pri­sje­ća­mo se do­brih, sta­rih vre­me­na. To je kon­tekst u ko­me je vrije­me sta­lo. Gru­pe ju­go­no­stal­gi­ča­ra ni­su mno­go ve­li­ke ka­da se po­re­de sa dru­gim gru­pa­ma na so­ci­jal­nim mre­ža­ma, jer ju­go­slo­ven­stvo ni­je do­mi­nant­no ni ve­ćin­sko osje­ća­nje kod na­ro­da ko­ji ži­ve na pr­o­sto­ru biv­še dr­ža­ve. I br­oj mla­dih ko­ji se okre­ću ju­go­slo­ven­skoj ide­ji ni­je upo­re­div sa oni­ma ko­ji se iden­ti­fi­ku­ju sa na­ci­o­nal­nim ide­ja­ma u svim dr­ža­va­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je – za­klju­ču­je pr­o­fe­sor Pe­tro­vić, ko­ji pod­sje­ća da su naj­sna­žni­je osje­ća­nje ju­go­slo­ven­stva u biv­šoj dr­ža­vi ima­la dje­ca ro­đe­na u me­šo­vi­tim bra­ko­vi­ma, dio Sr­ba ko­ji su ži­vje­li u Hr­vat­skoj i dio mu­sli­ma­na u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni.