27 Novembra, 2022

Prijava

Da li je Evropa nešto naučila iz raspada Jugoslavije

Nakon 30 godina od rata na Balkanu i nesposobnosti Zapadne Evrope da se nosi s konfliktima na evropskom tlu, ruska vojna operacija u Ukrajini pokazala je kako se malo toga promijenilo, piše briselski portal Politiko u opširnom članku pod nazivom „Kada će Evropa naučiti da se sama odbrani”?

Kada je rat u Jugoslaviji započeo 1991. godine, ministar spoljnih poslova Luksemburga Žak Pos rekao je optimistično:„Ovo je čas Evrope, a ne Amerike”. Od tada, godine su prošle u agoniji i istraživanjima da se utvrdi zbog čega Evropa nije uspela kao vojna sila, navodi portal.

Uspaničeni mantrom bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa „Amerika na prvom mjestu”, francuski predsjednik Emanuel Makron i bivša njemačka kancelarka Angela Merkel izdali su saopštenje da Evropska unija ne može više da zavisi od SAD.

Makron uporno ponavlja tezu o uspostavljanju evropske bezbjednosne agende, ali njegova obećanja – zajedno sa drugim visokim evropskim zvaničnicima – da vodi politiku evropske „strateške autonomije” u kojoj bi EU u ogromnoj mjeri smanjila vojnu zavisnost od SAD – do sada su bile samo retoričke.

Suočene sa vojnom operacijom Rusije na Ukrajinu, Francuska i Nemačka provele su sedam mjeseci u vojnoj zavisnosti od Vašingtona, i u manjoj mjeri od Velike Britanije.

Institut za svetsku ekonomiju u Kilu navodi da je Amerika obećala 25 milijardi evra vojne pomoći Ukrajini, a Britanija četiri milijarde eura.

Za razliku od toga, Njemačka je obećala 1,2 milijarde evra, iza Poljske sa 1,8 milijardi evra, a francuska vojna pomoć Kijevu jedva je dostigla 233 miliona evra. Britanija obučava 5,000 ukrajinskih vojnika, a Francusa 100. Takva odstupanja su, piše Politiko, pitanje političke volje, a na novca.

EU ima godišnji bruto domaći proizvod 14 triliona eura i kombinovani budžet odbrane od 230 milijardi eura. Francuska je istakla da ne želi da bude „ratoborna” niti da ponizi Rusiju, dok je njemački kancelar Olaf Šolc ukazao na opasnosti uplitanja u konflikt.

Sada su sve oči uprte u to da li je neizbežna promjena mišljenja i da li će dva ekonomska giganta Nemačka i Francuska, jedina nuklearna sila u Evropi, poslati Ukrajini Leopard 2 i Leklerk tenkove. Kijev je, nakon što je Rusija objavila mobilizaciju, zatražio više oružja.

Liderima EU nameće se suštinsko pitanje šta bi se dogodilo Kijevu ako američki predsjednik ne bi bio otvoren za intervencije šireg obima, kao što Biden jeste, navodi Politiko.

Nemačka ministarka odbrane Kristina Lambreht ukazala je početkom septembra da je situacija neodrživa. „Njemačka i Evropa zavise od mirovnog poretka koji oni ne mogu da garantuju sami”.

Poseban problem je, kako je dodala, i to što Amerika sve više svoju pažnju okreće ka Pacifiku. Vašington „možda neće moći više da garantuje odbranu Evrope u istoj mjeri kao što je činio u prošlosti”. Zato Evropljani, dakle i mi Nijemci, moramo da uradimo više na tome da pokažemo vojnu snagu tako da druge sile ni ne pomisle da nas napadnu, naglasila je njemačka ministarska odbrane. Nejasno je, navodi Politiko, da li će te riječi preći i na djela.

Fenomen vojne zavisnosti dugo je mučio evropsku odbranu, a rečenica koja je odzvanjala devedesetih godina prošlog vijeka bila je: Ne može biti da uvijek zavisimo od Amerikanaca, navela je Klaudija Major iz njemačkog Instituta za bezbjednost i međunarodne odnose. Međutim, malo se promijenilo od tada i rata na Balkanu, jer se glavne evropske sile nisu osjetile vojno ugroženima i jednostavno su se oslanjale na SAD, dodala je Major.

Bivša francuska državna sekretarka zadužena za evropske poslove Natali Loazo smatra da EU mora da „uskladimo svoje akcije”. „Naše akcije su rascepkane, ima toliko razjedinjenosti zbog mnogo različitih modela tenkova, brodova i borbenih aviona”, naglasila je Loazo.

Politiko podsjeća na neke od zajedničkih projekata prilično slabe saradnje, kao što je francusko-njemačko-španski borbeni vazdušni sistem FCAS, koji je godinama zaglavljen kašnjenjima i poteškoćama. Prvi borbeni avion se ne očekuje prije 2040. godine zbog neslaganja između Francuske i Nemačke u vezi vođstva nad tim zajedničkim projektom.

Pjer Aroš, evropski stručnjak za odbranu u nevladinoj organizaciji IRSEM, koju podržava francusko ministarstvo odbrane, rekao je da „u Nemačkoj nema jasnih linija” odnosno da neke stvari umiruju, druge zabrinjavaju. „Francuska se zaista ne može osloniti po pitanju odbrane na Nemačku”, naveo je francuski stručnjak. Francuski zvaničnici i stručnjaci naljutili su se nedavno zbog odluke Njemačke da na američkim avionima F-35 zamjeni takozvani nuklearni dio na njihovim letjelicama, a koji bi mogao da baci američke nuklearne bombe u slučaju rata sa Rusijom.

Prema Aroševim riječima, Njemački prioritet nije izgradnja evropske odbrane, već ponovna izgradnja sopstvene vojske koja je bila podeljena. „Ona želi da povrati status dobrog NATO učenika”, ocijenio je Aroš.

Nemačka, također, ima zamjerke i optužuje Francusku da njene industrijske kompanije ograničavaju pristup određenim saznanjima.

Mora biti jasno, istakla je Lambreht, da Nemačka i Francuska moraju da budu isto tretirane.

Evropska komisija je u maju predložila novi plan koordinacije vojne potrošnje među članicama Evropske unije. Glavna diskusija povela se u vezi toga da li zemlje kupuju američku ili evropsku vojnu opremu, a šef evropske diplomatije Žozep Borelj pozvao je da se kupuje više iz domaćih izvora.

Prijedlog proučavaju sada stručnjaci za odbranu i moguće je da će se „na stolu” ministara odbrane naći u novembru, prije nego što ode prijedlog pred Evropski parlament.

Ponuđena suma nije velika. Komisija je predložila 500 miliona evra za dvije godine za zajedničku nabavku oružja.

Njemački kancelar Olaf Šolc je u avgustu pozvao na „jaču, više suverenu geopolitičku Evropsku uniju”, što su u Parizu označili kao zakasnili odgovor na Makronov poziv 2017. godine o „strateškoj autonomiji”.

„Iza diplomatske finoće, ni Šolc ni Makron nisu uspeli da preuzmu vođstvo u ratu” (u Ukrajini), zaključuje se u članku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i uključite se u našu Viber zajednicu.

Podjeli:

Share on facebook
Share on twitter
Share on pinterest
Share on linkedin
Na pravom putu

Slične vijesti