Ubistvo El Zavahirija je težak udarac za terorističku organizaciju, ali vjeruje se da će ona i ovaj gubitak preživjeti na nogama i već se spominju njegovi mogući nasljednici
Nakon ubistva lidera Al Kaide, Ajmana el Zavahirija, nameće se pitanje koliko će taj gubitak pogoditi terorističku grupu i ima li ona pravog nasljednika. Već se čuju razne kombinacije, ali su to još neprovjerena nagađanja, pogotovo što je ta grupa u međuvremenu ostala bez mnogih iskusnih i proverenih kadrova.
„Ubistvo El Zavahirija je bez sumnje veliki gubitak za Al Kaidu, najveći od likvidacije Osame bin Ladena 2011. godine. Ovo je pobjeda CIA, ali se vjeruje da to neće dovesti u pitanje opstanak same grupe”, ocjenjuje Ibrahim el Mareš, turski analitičar, dobar poznavalac prilika u toj terorističkoj grupi, prenose istanbulski mediji. Pogotovo što je El Zavahiriju u poslednje vrijeme navodno već tražena zamjena jer je imao ozbiljne zdravstvene probleme.
El Zavahiri, koga su početkom mjeseca Amerikanci likvidirali u Kabulu, ostavio je iza sebe decentralizovanu organizaciju koja nije bila povezana samo komandnim centrom u Avganistanu. Al Kaida je pod njegovom vladavinom, posle ubistva Osame Bin Ladena 2011. godine, ojačala svoje „ćelije” ne samo u Avganistanu i Pakistanu nego i u drugim zemljama Azije i Afrike, od Malija preko Bliskog istoka sve do Kašmira. One su navodno osposobljene da funkcionišu samostalno pošto imaju finansijska sredstva, ocjenjuje El Mareš. Al Kaida je uspela da se oporavi i od udaraca grupe ID koja nije željela da sarađuje sa El Zavahirijem.
Nekoliko imena se spominje među mogućim nasljednicima Zavahirija. Najčešće Saif el Adel. On je jedan od poslednjih veterana ove grupe. Među saborcima slovi kao „ministar odbrane” Al Kaide, stručnjak za eksplozive i „najefikasniji operativac”. Mnogi ga zbog toga zovu „mač osvete”. Postoje brojne nepoznanice iz El Adelove biografije pošto je uvijek svoj privatni život držao daleko od javnosti. Rođen je u Egiptu najvjerovatnije 1960. godine. Ne zna mu se ni tačno ime. Bio je oficir u Egiptu, član pokreta Islamski džihad u toj zemlji. Učestvovao je u atentatu na egipatskog predsjednika Anvara el Sadata 1981. godine zbog čega je jedno vreme proveo iza rešetaka. Bio je inicijator bombaških napada na američke ambasade u Najrobiju i Dar el Salamu 1998. godine u kojima je stradalo više od 200 državljana SAD. Duže vreme je na listi „najtraženijih terorista” i Vašington je za njim raspisao potjernicu i ponudio nagradu od deset miliona dolara ko pomogne da se nađe „živ ili mrtav”. Strahuje se da bi pod njegovim vođstvom Al Kaida mogla da postane moćna kao što je bila u vreme Bin Ladena, mada je u to teško povjerovati jer ona više ne uživa podršku među islamskim ekstremistima kao krajem prošlog i početkom ovog vijeka.
El Adel je bio blizak saradnik i Bin Ladena i El Zavahirija. U poslednje vreme bio je u Iranu „u kućnom pritvoru”, ali je navodno nedavno napustio tu zemlju, tvrde mediji. U Al Kaidi, međutim, sumnjičavo vrte glavom i strahuju da je on još pod kontrolom Teherana što može da poremeti ovu kadrovsku kombinatoriku.
Pominje se i Rahman el Magrebi, Marokanac. Prij nego što se priključio Al Kaidi u Avganistanu, gdje vodi računa o propagandi, školovao se u Nemačkoj. On je navodno zet ubijenog El Zavahirija i poslednjih godina bio je zadužen za aktivnosti Al Kaide u Pakistanu i Avganistanu.
Na listi kandidata za mogućeg čelnika Al Kaide spominje se i Jezdi el Mebarek (Jusuf el Arabi), Alžirac, koji vodi filijalu terorističke grupe u Magrebu. Analitičari ne isključuju mogućnost da u poslednjem trenutku u prvi plan izbije i neka javnosti dosad malo poznata ličnost iz lokalnih ćelija Al Kaide u Somaliji (El sabab), Jemenu (AKAP) ili Maliju (JNIM) pošto očigledno više nema iskusnih kadrova jer su u međuvremenu pobijeni, oboljeli ili su u godinama kada više nisu u stanju da se nose sa tim izazovima.
